Prvo što želim da uradim jeste da i javno iskažem neizmernu zahvalnost Ambasadi NR Kine u Beogradu, direktorki Kineskog centra pri Univerzitetu „Džon Nezbit” doc. dr Katarini Zakić i profesorki kineskog jezika Nataši Kostić, na ukazanom poverenju i pruženoj šansi da nastavim svoje studije u Pekingu kao stipendista Vlade NR Kine.
2013. godine, kada je Kineski centar počeo sa svojim radom, iz čiste radoznalosti krenuo sam na kurs kineskog jezika. U međuvremenu me je profesorka Nataša Kostić svojim pristupom predavanju i pričama o svom iskustvu u Kini zainteresovala da se malo detaljnije posvetim istraživanju ove drevne i mistične zemlje. Do tada sam znao samo za Peking, Šangaj, Kineski zid i Jao Minga. Za veoma kratko vreme sam saznao veliki broj informacija koje su u meni probudile ogromu želju za novim životnim izazovom, nastavkom studija u Kini. Prijavio sam se na konkurs prošle godine i želja se ostvarila. Koleginice Anđela, Iva i ja smo dobili priliku da se otisnemo put Dalekog istoka!
Već prvi utisak je bio fenomenalan. Na aerodromu su me dočekali studenti sa univerziteta sa kojima sam mini autbusom došao do kampusa. Pomogli su mi da se smestim u dom. Studentski dom u kome odsedam nije nalik pojedinim studentskim domovima u Srbiji. U pitanju su praktično dvosobni stanovi (u jednoj sobi su dva studenta) sa povećim kupatilom, kuhunjom i hodnikom. Svaka soba ima TV i kablovsku, klimu, internet i dva radna stola kao i terasu. U jednoj sobi su dvojica kolega iz Južne Koreje, a u drugoj smo moj cimer iz Surinama i ja. Do tog trenutka nisam ni čuo za Surinam, ali uvek je lepo kad se nauči ili sazna nešto novo. Cimeri su mi sjajni, da sam birao ne znam da li bih mogao bolje da izaberem, tako da verujem da sam imao mnogo sreće već u startu. Pošto su sva trojica već “starosedeoci” (dvojica na osnovnim studijama i jedan druga godina mastera) odmah su me proveli kroz kampus i pravila i obaveze studiranja. Tako je počelo moje studiranje u Kini.
Univerzitet za međunarodni biznis i ekonomiju (UIBE) u Pekingu je usko specijalizovan univerzitet za sve oblasti međunarodne ekonomije i poslovanja. Univerzitet se nalazi u tzv. “Projektu 211” (Project 211) koji obuhvata 211 kineskih univerziteta od ključne važnosti za NR Kinu i njen razvoj. Zbog svoje specifičnosti, odnosno specijalizovanog polja delovanja, je pod dualnom kontrolom Ministarstva prosvete i Ministarstva privrede. Svi profesori sa kojima sam do sada sarađivao su veoma prijatni i svi su mahom studirali u inostranstvu tako da odlično vladaju engleskim jezikom i strani studenti se jako brzo, zbog te činjenice, adaptiraju na novo okruženje. U skopu univerziteta se nalazi 10-15 fakulteta, odnosno škola. Pravna škola, Škola za javnu upravu, Škola za međunarodnu trgovinu i ekonomiju, Škola za bankarstvo i osiguranje, Poslovna škola itd. Kampus univerziteta je zaista sjajan, neverovatna sportska infrastruktura (zatvoreni bazen, fudbalski stadion sa atletskom stazom, tereni za košarku, odbojku, tenis, sportska hala), četiri velike menze, studentski domovi, zgrade u kojima se održavaju predavanja, biblioteka sa čitaonicom i supermarket su odlično ukomponovani u harmoničnu celinu. Kampus je takođe veoma dobro povezan sa gradskim saobraćajem, veliki broj autobuskih linija može da se uhvati u blizini, a blizu su i dve stanice metroa, tako da može da se dođe do bilo kog dela Pekinga jednostavno i relativno brzo.
Sistem predavanja i ispitnih obaveza se ne razlikuje puno od sistema u Srbiji. Postoji određeni broj obaveznih predmeta, u zavisnosti od smera, koji moraju da se polože kao i širok spektar izbornih predmeta. Svaki profesor ima određeni metod kako se polaže njegov predmet. Negde su u pitanju samo kolokvijumi i završni ispit, negde nekoliko seminarskih radova, negde kombinacija kolokvijuma, seminarskih radova i završnog ispita. Ono što je zajedničko svima jeste da je obavezno prisustvo na predavanjima na kojima profesori konstantno podstiču diskusiju i pokreću razne teme za razmišljanje. Seminarski i istraživački radovi su jako bitan deo skoro svakog predmeta, i dok su neki zasnovani na individualnom radu, većina ih se obrađuju i prezentuju u okviru tima. Grupa sa moje godine je jako heterogena, u smislu da su na jednom mestu studenti sa svih strana sveta. Meksiko, Argentina, Kosta Rika, SAD, Južna Koreja, Rusija, Švajcarska, Tajland, Kanada, Pakistan, Nemačka, Eritreja, Kenija i Indija su samo neke od zemalja iz kojih moje kolege dolaze i moram reći jako je zanimljivo i izazovno sarađivati sa njima na grupnim radovima, pre svega što svi dolaze iz različitih kultura i sa različitih univerziteta i sa sobom nose nešto svoje. Svako od njih ima drugačiju percepciju na postavku ili rešenje određenog zadatka i iz tih interakcija može veoma mnogo da se nauči. Naravno, internacionala saradnja se ne počiva samo na studentskim obavezama. Svi se veoma aktivno druže i van nastave, kako međusobno sa kolegama i koleginicama sa godine, tako i sa kolegama sa doktorskih i osnovnih studija svih škola na univerzitetu. Često se organizuju vikendom zajedničke večere u nekom restoranu u Pekingu, ekskurzije ili se obilaze znamenitosti Pekinga i njegove okoline, održavaju se studentske žurke na kampusu i van, razni sportski događaji itd. Jednostavno, nikad nije dosadno. Univerzitet je takođe organizovao i besplatne kurseve kineskog, ruskog, španskog, itd. za strane studente jednom nedeljno za različite nivoe.
O Kini može puno toga da se kaže. Najupečatljivija zanimljivost za mene jeste da je njen politički sistem i dalje zvanično komunizam, a da je privreda sve više tržišno orijentisana. Transformacija privrednog sistema je krenula još u decembru davne 1978, a rezultati te transformacije su počeli da postaju veoma vidljivi u proteklih 15ak godina. Profesori na univerzitetu objašnjavaju da je osnovni razlog za početak transformacije privrede od planske (centralističke) ka tržišnoj bio nizak nivo efikasnosti, iako insistiraju da je upravo taj sistem korektno funkcionisao i praktično formirao okosnicu današnje kineske industrije. U prilog tome ide i činjenica da je do sada veliki broj državnih preduzeća potpuno privatizovan, a određeni broj najvećih i strateški najvažnijih preduzeća je i dalje 100% u državnom vlasništvu mada postoje ozbiljne tendencije da i ona postepeno pređu u privatno vlasništvo u skorije vreme. Naravno, najvažnija aktuelna tema vezana za Kinu i njenu privredu jeste takozvana inicijativa “Jedan pojas, jedan put” ili “Put svile 2.0” koju Kina realizuje zajedno sa još 50ak zemalja Azije, Evrope i Afrike. Projekat predstavlja obnavljanje legendarnog Puta svile kojim su se trgovci kretali iz Kine ka Bliskom istoku u potrazi za novim tržištima. Obnovom ove kopnenene i pomorske trase Kina će sigurno pojačati i sada veliki uticaj u svetskoj privredi i trgovini sa azijskim, evropskim i afričkim zemljama i biće jako zanimljivo pratiti razvoj tog projekta u narednim godinama kao i njegov uticaj na svet po realizaciji.
Za kraj, studentima Univerziteta ,,Džon Nezbit” (svih fakulteta) bih preporučio za početak da krenu sa učenjem kineskog jezika u Kineskom centru, jer mišljenja sam da će se kroz nekoliko godina ispostaviti da je to jako dobro investirano vreme koje može napraviti ozbiljnu razliku na tržištu rada ne samo u Srbiji, već i u svetu. A za onima koji su možda malo smeliji i žele nove i ozbiljne izazove, a već su načinili prvi korak učeći kineski jezik, savetujem da se obavezno prijave već ove godine na konkurs za nastavak studija u Kini!
Iskustvo je neverovatno i nećete se pokajati!
Veliki pozdrav iz kineske prestonice! ☺
Janko Belić
