Još kao student osnovnih studija Fakulteta za poslovne studije, tadašnjeg Megatrend Univerziteta, težio sam usavršavanju i sticanju novih i drugačiji znanja koje će mi biti od koristi za uspostavljanje osnova potrebnih za stvaranje preduslova za uspešnu karijeru. Vođen željom za daljim obrazovanjem ali i mogućnostima prijavio sam se za više stipendija za poslediplomske studije širom sveta. Nakon odgovora koji su pristizali dobio sam mogućnost da po povlašćenim uslovima nastavim školovanje u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Sloveniji i nakon poslednjeg odgovora sad saznao da sam dobio i punu stipendiju za studiranje u Narodnoj Republici Kini iz oblasti međunarodnih odnosa. Kina mi je do tada bila prilična zagonetka, probao sam do tada svega par kineskih jela, znao par protokolarnih reči naučenih za potrebe dočeka jedne delegacije iz Kine. Nisam bio siguran šta mogu očekivati od boravka tokom dvogodišnjih studija. Ubrzo sam uspeo da stupim i u kontakt sa našim ljudima koji su živeli, radili ili studirali u Kini, čiji su mi saveti bili od značajne koristi i koji su me uverili da bi odlazak u NRK bila možda i najbolja odluka od ponuđenih.
Vodila me je ideja da najmnogoljudnija država sveta koja uspešno vodi politiku najveće svetske ekonomije sebe smatra državom u razvoju i povukao sam neku neprimerenu paralelu između mene i mojih želja za neprestanim, ali i pre svega brzim napretkom zarad kog sam se takođe i do sada prilično žrtvovao. Kako je vreme prolazilo, naravno da sam sve češće i obimnije preispitivao svoju odluku. Konačno sam dve sedmice pred polazak bio potpuno siguran da idem. Kina je država u ekspanziji, država velikih gužvi ali i dosta luksuza, bio sam svestan pre polaska samo ova prva dva opisa. Kao država koja upravlja najuticajnijom ekonomijom sveta, njeni stanovnici ali i sam državni aparat neprestano ulažu u unapređenje i izgradnju države, i stoga ne kaskaju ni njihove potrebe za velikim skupim kolima, luksuznim hotelima i restoranima, letovalištima, ski centrima i sličnim „indikatorima razvoja“ u kojima je moguće povremeno uživati i sa školarinom koju sam dobio.
Po dolasku u grad i u kampus univerziteta na kome studiram, koji je smešten na samom severo-istoku Kine, blizu granice sa Severnom Korejom i Rusijom, oduševila me je dinamika grada od skoro osam miliona stanovnika. Gradom kojim se protežu ogromni bulevari koji odiše zelenilom i posebnim šarmom. Na samom fakultetu su me dočekale kolege iz celog sveta, sa kojima zajedno studiram na engleskom, ne znajući uglavnom ni reč kineskog smo se borili svaki dan sa sličnim problemima, nostalgijama i gradivom te smo izgradili jedan poseban odnos. Od fakultetskog osoblja imamo svega par Kineza, većina profesora je dolazi sa nekih od prestižnih Evropskih ili Američkih univerziteta koji omogućavaju da se univerziteti u Kini sve bolje rangiraju u svetu. Za razliku od drugih opcija, za Kinu sam dobio i punu stipendiju koja je podrazumevala i sva potreba osiguranja, troškove viziranja, jednu povratnu kartu, školarinu, smeštaj i džeparac koji je iznosio oko 1,5 prosečne plate za moj grad. Konkurisao sam na poziv Ministarstva spoljne trgovine Narodne Republike Kine koji je prosledio i Kineski centar pri našem univerzitetu. Pored savladavanja fakultetskih obaveza kao i pisanja i objavljivanja naučnih radova za koje smo takođe dobijali finansijske stimulacije dobio sam i priliku da se uključim u nastavni proces i pomognem mlađim kolegama na osnovnim studijama. Tokom semestra sam takođe stekao i mogućnost, nakon određenih postignutih rezultata, na putovanje na dve konferenciju u SAD u Nju Jorku i Nju Džersiju. Fakultet organizuje i besplatne izlete za studente tokom svakog semestra i izlazi u susret studentima da se i na taj način relaksiraju od veoma intenzivnog i ponekada napornog učenja. U cilju pružanja studentima mogućnosti da steknu bolji uvod u materiju koju izučavaju i da se upoznaju sa drugim eminentnim profesorima, istraživačima i ljudima iz struke, svakog petka gostuju, za potrebe naše grupe gostuju predavači, često predstavnici diplomatskog kora, međunarodnih organizacija i zaposleni na drugim inostranim univerzitetima.
Kao svaki stranac u Kini sam uživao svakakve privilegije, jer to narod koji je veoma radoznao prema strancima i vekovno gostoljubiv.
Dok ovo pišem, u vozu na putu za Dalijan i posetu drugom univerzitetu sa kojim moj tim i ja treba da sarađuje, razmišljam koliko sam uspeo da iskoristim mogućnosti koje su pružene i koliko je, za sada, ovo bila dobra odluka. Naravno, da ne se ne pomisli da samo učimo i radimo, naravno da ima vremena i za kraće izlete, izlaske i dva duga raspusta od po dva meseca koje imamo dva puta u toku akademske godine.
Filip Čolaković
Student master studija programa savremenih međunarodnih odnosa Fakulteta za javne i spoljne odnose Đilin Univerziteta u Čangčunu.
