Knjiga promene《Yi Jing》
Počeci kineske filozofije su, naravno, vezani za《Yi Jing》（《易经》）, drevnu knjigu gatanja nastalu u 11.veku p.n.e, iz koje vidimo kako se drevno sujeverje – verovanje u vrhunskog boga neba Tian (天) transformiše u Dao (道) i De (德). Iako su drevni Kinezi dinastija Xia i Shang prinosili obilne žrtve bogu neba i duhovima predaka, često ih je zaobilazila naklonost neba. Žrtvoprinošenje nije baš uvek davalo srećan ishod prinosiocu žrtve. Već u vreme dinastije Zhou, Kinezi sve više obraćaju pažnju na De – ispravne misli i osećanja, te moral i poštenje, kao preduslove sreće. U fazi proto-filozofije, Dao nastaje posmatranjem neba, kada nebo više nije samo božanstvo, i kada drevni Kinezi primećuju zakonitost u kretanju neba – cikličnost, ponavljanje, promenljivost, a zakon promene（易）koji su otkrili ih dalje navodi da otkriju i Yin（阴）i Yang（阳）– dve polarne energije neba i zemlje (天地之气).
„Stotinu filozofskih škola“ („诸子百家“)
U periodu Proleća i jeseni (770.god. p.n.e do 476.god. p.n.e) dolazi do velikih društvenih promena, dinastija Zhou slabi, a jača plemstvo, raspada se robovlasnički sistem. Sa pojavom većih sloboda, ali i velikog haosa i ratnih sukoba među rascepkanim državicama, učenjaci postaju vrlo značajni, a sloboda misli postaje plodno tle za stvaranje najraznovrsnijih ideja i koncepata. Pojavljuju se prvi privatni učitelji.
Konfučije – 孔子
Konfučije osniva školu konfučijanizma (儒家). On je bio poznati učitelj, mislilac i političar. Jako je cenio kulturu, sistem i rituale dinastije Zapadni Zhou. Verovao je da su kulturu Zapadnog Zhou-a stvorili kralj Zhou-a Wen (周文王) i njegov sin – vojvoda od Zhou-a (周公). Smatrao je da je njegova lična misija da prenosi i nastavlja tu kulturu. Pošto su najreprezentativnija dela dinastije Zhou bila tzv. šest klasika (六经) tj. „Knjiga pesama“《诗》, „Knjiga istorije“《书》, „Knjiga rituala“《礼》, „Knjiga promene“《易》 , „Knjiga o muzici“《乐》i „Prolećni i jesenji anali“《春秋》, to su bile obavezne oblasti kojima je Konfučije podučavao svoje učenike. Naglašavao je značaj duhovnog usavršavanja pojedinca, moralnosti i racionalnosti. U međuljudskim odnosima, zalagao se za vrline pravičnosti i iskrenosti (直), saosećanja i čovekoljublja (仁), te reciprociteta – „(ne) čini drugome ono što (ne) želiš sebi“ (忠i恕). Konfučije je imao mnogo učenika, koji su na osnovu razgovora sa učiteljem napisali konfučijanska dela, kao što su „Analekti“-《论语》, „Doktrina sredine“-《中庸》, „Veliko učenje“-《大学》, „Poslušnost“-《孝经》 i dr.
Daoizam
Dva glavna predstavnika daoističke filozofske škole su Lao Zi (老子) i Zhuang Zi (庄子). Lao Zi je bio učenjak-samotnjak koji je živeo u državi Chu. Veruje se da je on napisao „Daodejing“《道德经》– kanon o Dao-u i De-u. „Bezimeni“ Dao je osnovni zakon kosmosa, a De je njegova vrlina. Lao Zi je smatrao da čovek treba da bude spontan i da se ne opire prirodnom redosledu događanja stvari (顺其自然). Prateći prirodni zakon Dao-a čovek postiže stanje u kome ništa ne dela, a sve biva učinjeno (无为而无不为). Osnovni zakon promene je da kada jedna stvar ili pojava dostigne svoju krajnost, ona se brzo preokreće u svoju suprotnost (物极必反), o čemu se još mnogo ranije govorilo u „Knjizi promene“. Zhuang Zi pokušava da odgonetne šta je to sreća, te govori o relativnoj sreći – sreći koja je uslovljena i apsolutnoj sreći – koja je bezrazložna i bezuslovna, tj. nastaje na duhovnom planu kao rezultat shvatanja prirode svih stvari, oslobađanja od ega i spajanja sa kosmosom. On takođe govori o relativnosti i apsolutnoj ravnopravnosti svih stvari u kosmosu.
Statua Lao Zi sa planine Qingyuan u Fujian-u
Mocisti
Osnivač mocističle škole je bio Mo Zi (墨子). Predstavnici ove škole su vojni stručnjaci i ratnici koji su ostali bez pozicija, nakon što je feudalizam krenuo da se raspada. U periodu Proleća i jeseni, mocisti putuju od države do države i ubeđuju kraljeve da ne treba ratovati. Na osnovu toga, nastaje njihova doktrina o nenapadanju. Iako su ratničkog porekla, zalagali su se za pacifizam i štitili slabe i potlačene. Njihov najpoznatiji koncept je koncept sveobuhvatne ljubavi (兼爱), a verovali su i u postojanje boga i duhova koji se zalažu za uzajamnu ljubav među ljudima.
Mencije
Konfučijanac Mencije (孟子) smatrao je da je nebo ustvari istovetno sa moralnim kosmosom. Moralni principi u ljudskom svetu naime vode poreklo od sveopšteg kosmičkog morala. Drugi Mencijev značajan termin – „poznavati nebo“ (知天) naime znači spoznati kosmičku moralnost. Čovek koji je spoznao nebeski Dao zove se „stanovnik neba“（天民）. Mencijeva poznata izreka “万物皆备于我”objašnjava stanje duha u kome se neko oslobodio egocentričnosti i uspeo da se stopi sa kosmosom u jedno, a ovakvo njegovo razmišljanje već spada u sferu misticizma. Mencijev pojam velikog morala (浩然之气) objašnjava energiju Qi koja ispunjava prostor između neba i zemlje, a svaki pojedinac koji uspe da ispravno deluje u skladu sa Dao-om u svom životu, uspeće i da dostigne stanje velikog morala i na taj način postane mudrac. Mencijev koncept nebeskog Dao-a predstavlja čisti idealizam.
Yin-Yang škola
Smatra se da Yin-Yang škola vodi poreklo od činovnika za astronomiju i kalendaristiku iz vremena legendarnog cara Yao-a (iz 23. veka p.n.e.). U vreme Zapadnog Zhou-a, lica koja su posvećena u okultna znanja iz astronomije i pet elemenata, metode pisanja kalendara i gatanja nazivaju se okultisti (术士-shushi). U vreme Istočnog Zhou-a, nakon raspada feudalnog sistema, okultisti gube svoje pozicije u društvu i počinju da podučavaju druge znanjima iz astronomije i kalendaristike kao privatni učitelji. Kasnije su oni nazvani školom Yin-Yang. U Periodu Zaraćenih država, učenjaci Yin-Yang škole uglavnom se bave teorijom 5 elemenata（五行）. Prema legendi, pojam „5 elemenata“ se po prvi put pojavljuje u drevnom poglavlju《Knjige istorije》: „Prvi (od 5 elemenata) je voda, drugi je vatra, treći drvo, četvrti metal i peti zemlja“. Teorija 5 elemenata zastupa stanovište da su osnov svih stvari u kosmosu, tj. gradivni elementi vaseljene sledećih pet tvari: voda, vatra, drvo, metal i zemlja. Između 5 elemenata postoje odnosi stvaranja i razaranja. Odnosi stvaranja su sledeći: drvo rađa vatru, vatra rađa zemlju, zemlja rađa metal, metal rađa vodu, voda rađa drvo; odnosi razaranja izgledaju ovako: voda pobeđuje vatru, vatra pobeđuje metal, metal pobeđuje drvo, drvo pobeđuje zemlju, dok zemlja pobeđuje vodu. Istovremeno, mislioci Yin-Yang škole objašnjavaju i učenje o Yin-u i Yang-u, kao što to i nagoveštava njihov naziv škole. „Originalno značenje pojmova Yin i Yang je senka i svetlost. Nakon toga, njihovo značenje evoluira u 2 sile u kosmosu koje se stalno međusobno stvaraju i razaraju. Sve pojave u kosmosu nastaju uzajamnim dejstvom 2 principa, dvaju sila – sila Yin-a i Yang-a.
Pet elemenata, Yin i Yang
