*Prožimanje kineske i srpske savremene poezije*
Nataša Kostić
U Smederevu je oktobra 2013.god., otvaranjem izložbe knjiga Miloša Crnjanskog, a povodom 120 godina od njegovog rođenja (1893.), počeo 44. međunarodni festival poezije „Smederevska pesnička jesen“. Ovogodišnji pobednik festivala i dobitnik „Zlatnog ključa Smedereva” (pozlaćene kopije ključa tvrđave srednjovekovnog grada Smedereva) je kineski pesnik Zhao Lihong (赵丽宏) , čiju je zbirku pesama „Čamac za nebo“ (《天上的船》) preveo poznati srpski pesnik Dragan Dragojlović. Prevod ove zbirke je usledio nakon što je prošle godine delegacija srpskih pesnika predvođena Draganom Dragojlovićem posetila NR Kinu i upoznala se sa više kineskih pesnika i njihovim stvaralaštvom. Dragan Dragojlović je na osnovu engleskog prevoda knjige pesama Zhao Lihong-a, koji je objavljen u Irskoj, preveo pesme na srpski jezik. Dvojezična srpsko-kineska zbirka pesama „Čamac za nebo“ je objavljena tokom festivala u Smederevu*. Istovremeno je u Holu centra za kulturu izložbu fotografija „Lepote Kine“ otvorio gospodin Xu Hong, savetnik za kulturu ambasade NR Kine, koju ćemo uskoro imati prilike da vidimo i na Megatrend univerzitetu.
Kineski pesnik Zhao Lihong je autor više desetina knjiga poezije i proze. Rođen je 1952. god. u Šangaju, gde je na Istočnom kineskom univerzitetu završio studije književnosti. Prve radove je objavio još 1970. god. Danas je on gostujući profesor na dva univerziteta u Šangaju, direktor Saveza pisaca u Pekingu, potpredsednik Saveza pisaca Šangaja, izdavač mesečnog časopisa „Književnost Šangaja“ i dvomesečnog časopisa „Pesnici Šangaja“. Njegove knjige i pesme su sastavni deo nastavnog plana u kineskim osnovnim i srednjim školama, kao i na fakultetima, a knjige su mu prevedene na nekoliko stranih jezika.
U intervjuu za „Politiku“ koji je objavljen 27.10.2013.god., na pitanje koliko se u svom pisanju oslanja na bogatu kinesku pesničku tradiciju, pesnik Zhao kaže: „Kina ima 5000 godina staru tradiciju u pesništvu i književnosti. Kineska mudrost najbolje je iskazana u poeziji. Naši preci upotrebljavali su najfinije reči da opišu lepotu prirode, da iskažu dubinu misli o životu. Kineska klasična poezija je dragulj književnosti. Kada danas čitam tu poeziju, ona me uzdiže, budi duboke emocije i osećanja. Ona je ponos kineskog jezika i kineske književnosti. Niko ne može da ospori lepotu klasične kineske poezije, čak ni danas kada je tradicija na udaru kritike. Pišem poeziju, koja nije pod strogim pravilima, iz klasičnog vremena, ali taj tradicionalni način utiče na moje pisanje. Verujem da su mnogi savremeni, talentovani pesnici, sazreli na klasičnoj poeziji, kao i ja. Savremena kineska poezija nastavak je klasičnog kineskog pesništva. Nemoguće je današnje pesnike odvojiti od tradicije“**.
Prilikom uručivanja nagrade u Smederevu, pesnik je objasnio: „Šta je to pesma? Pesma je dragulj pismenosti, ona je cvet za srce, slap koji izbija iz bistrog izvora duše. Pre mnogo godina napisao sam nešto ovako: Pretvoriti jezik u muziku, te uz pomoć svoje originalne melodije i doživljaja iskreno izraziti šta nečije srce misli i oseća prema prirodi, ljubavi i životu – e to je pesma! Zaljubljeno srce pesmom izražava svoju nesebičnost i sveobuhvatnu ljubav. Pesma može da obuhvati sve zvuke ljudskih emocija: patnju, radost, bol, tugu, ljutnju, pa čak i izgubjenost duše. Ono što pesma jedino ne trpi je neiskrenost. Da bi pesma koja je napisana zaista bila lepa, jedino merilo je njena moć da zasvira na strunama srca svojih čitalaca. Pesma koja u okeanu srca i duša ne uspe da izazove sazvučje zanosa i strasti čitalaca, nažalost neće imati životnost“***. Kao ilustraciju ovih pesnikovih reči, a kako bismo i sami osetili eho pesnikove zaljubljenosti u našim srcima, objavljujemo jednu pesmu iz ove zbirke na srpskom i kineskom jeziku:
Zemlja snova / 梦境
- / 二、
|
Nakon čitanja zbirke kojoj pripada i ova pesma – zbirke „Čamac za nebo“ mora se priznati da je naš pesnik Dragan Dragojlović od sveg srca obavio prevodilački posao. Ne samo da je uspeo da najoriginalnije nasluti i prevede značenja stihova pesnika Zhao Lihong-a, što, mora se priznati, nije bio lak posao, jer je prevod rađen preko engleskog jezika, nego je sačuvao i svoj prepoznatljiv stil nizanja stihova – lagan, nežan, romantičan, višedimenzionalan i lucidan. Možda je to i rezultat srećne okolnosti da su poetski stilovi kineskog pesnika Zhao Lihong-a i srpskog pesnika Dragana Dragojlovića srodni – sa usredsređenošću na teme vezane za ljubav, prirodu i smisao života. Srpski pesnik Dragan Dragojlović je napisao mnoge lepe pesme, poput poetskih bisera iz njegovih zbirki: „Knjiga ljubavi“, „Kuća na satu nebeskom“, „Dozivanje Boga“, „Na astralnim kapijama“ i dr. Dragojlovićevi poetski dragulji se sami od sebe prevode, čitaoci se zaljubljuju u njegove pesme, zbog njih plaču i dive im se, tako da čitaoci sa raznih meridijana zemaljske kugle od srca i spontano prevode njegove pesme. U Kini je tako već bilo prevedeno mnogo njegovih pesama, a da pesnik nije ništa ni znao o tome! Do sada su u Kini objavljene dve zbirke pesama Dragana Dragojlovića, i to “Ptica iznad Red Hila” 2006.godine i “Zavičaj smrti” 2009. “Knjiga ljubavi” se upravo prevodi i trebalo bi da izađe iz štampe do kraja 2013.godine. Jedna od pesama koja svojom lepotom prevazilazi ovozemaljsko vreme i prostor, a već je prevedena u Kini je i sledeća pesma, a upravo je iz zbirke „Knjiga ljubavi“:
Vatro, vajao sam tvoj plamen / 火，是我塑造了你的火焰
|
Na kraju ovog teksta, želim da se zahvalim pesniku Draganu Dragojloviću na izdvojenom vremenu za dva susreta i razgovora na temu interakcije kineske i srpske poezije. Pesnik Dragan Dragojlović mi je, takođe, poklonio svoje dve zbirke pesama na kineskom jeziku (“Ptica iznad Red Hila” i “Zavičaj smrti”), srpsko izdanje zbirke “Čamac za nebo” Zhao Lihong-a, kao i dve svoje zbirke na srpskom jeziku („Dozivanje Boga“ koja sadrži i prevode Dragojlovićevih pesama na engleski jezik i „Na tragovima Vavilona“), bez kojih ne bih bila u mogućnosti da napisem ovaj tekst i prikažem ove dve reprezentativne pesme na srpskom i kineskom jeziku.
* Zoran Radisavljević: „Poezija je dobronamerni gospodar“, „Politika“, 18.10.2013., http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Poezija-je-dobronamerni-gospodar.lt.html
** Zoran Radisavljević: „Intervju: Džao Lihong, pesnik; Kulturna revolucija nas je ojačala“, „Politika“, 27.10.2013. http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kulturna-revolucija-nas-je-ojacala.lt.html
*** 吴越、须勤：《赵丽宏获塞尔维亚国际诗歌金钥匙奖》 ，《文汇报》，2013-10-18，http://whb.news365.com.cn/wh/201310/t20131018_1652915.html
