Tradicionalna kineska medicina (TKM – nadalje će se u celom tekstu navoditi samo skraćenica TKM u značenju tradicionalne kineske medicine) nastaje pre 5000 godina u neolitskoj Kini. Tokom perioda Proleća i jeseni (770. god. p.n.e. – 476. god. p.n.e.) i perioda Zaraćenih država (475. god. p.n.e. – 221. god. p.n.e.) stvara se teoretska osnova TKM. U ovom periodu, najvažnija dela koja se tiču TKM su:

  1. 山海经 (Shanhai Jing) – „Klasik o planinama i morima“

  2. 黄帝内经 (Huangdi Neijing) – „Medicinski kanon Žutog cara“

  3. 神农本草经 (Shennong Bencao Jing) – „Shennong-ov klasik o herbalnoj medicini“

Osnovni princip TKM je holistički princip. TKM se zasniva na prevenciji bolesti, jedinstvu čoveka i prirode (天人合一), jedinstvu tela i duha i ravnoteži Yin-a i Yang-a.

MITOLOGIJA I TKM

U nastanku kineske medicinske nauke veliku ulogu igra mitologija, jer na samom početku razvitka ljudske misli, čovek pokušava da putem mita objasni pojave koje su tajnovite i misterijozne. Osnovni kineski mitovi koji su u vezi sa nastankom TKM su:

  1. Pangu – mit o stvaranju: Kada je praotac čovečanstva Pangu nastao iz haotičnog jajeta on je prvo stvorio Yin i Yang – 2 osnovna elementa kreacije. Sve što postoji, uključujući i ljude, nastaje preplitnjem Yin-a i Yang-a.

  1. Fuxi i Nüwa – Fuxi – bog Sunca i Nüwa – boginja Meseca su otelovljenja Yang-a i Yin-a, oni su praroditelji čovečanstva, kineski Adam i Eva. Vasiona je izgrađena od Yin-a i Yang-a. Yang se originalno odnosi na Sunce (na kineskom se Sunce kaže太阳, Tai-yang, tj. Uzvišeni Yang), predstavlja pozitivnu, aktivnu silu, dok Yin znači nedostatak Sunca (na kineskom 阴 – Yin znači oblačno, u senci, tamno, sakriveno, Mesec) i predstavlja negativnu silu. Odnos između Yin-a i Yang-a je komplementaran i otelovljuje istovremeno suprotstavljenost i jedinstvo. Teorija o Yin-u i Yang-u koja se razvila iz ovog koncepta formirala je osnovu shvatanja materijalnog sveta drevnih Kineza i postala je teoretska baza za formiranje TKM. Teorija i klinička praksa TKM, uključujući shvatanja psihologije, patologije, prevencije bolesti, lečenja i oporavka, potpuno se razvijaju iz teorije Yin-a i Yang-a.

  1. Fuxi otkriva 9 akupunkturnih igala – Fuxi je legendarni osnivač akupunkture. Po predanju, Fuxi je tvorac 9 vrsta igala koje se koriste u kineskoj akupunkturi:

  • chanzhen – igla u obliku raonika
  • yuanzhen – okrugla igla
  • tizhen – igla sa strelastim vrhom
  • fengzhen – oštra igla
  • pizhen – igla „mač“
  • yuanlizhen – okruglasta oštra igla
  • haozhen – fina igla
  • changzhen – duga igla
  • dazhen – velika igla

 Slika 1: aku-igle iz neolita

Tokom kamenog i bronzanog doba, kamene alatke su igrale veliku ulogu u ljudskom društvu. Bianshi kamen predstavlja jedan od najranijih hirurških instrumenata. To je tanka alatka sa oštrim vrhom ili oštricom, koji se pre svega koristio da otvori čir i iscedi gnoj i krv. Verovatno je korišćen i za terapeutsko stimulisanje specifičnih tačaka na telu u ranoj fazi razvoja akupunkture. Daljim razvojem, bianshi kamenje evoluira u noževe i igle. Bianshi kamenje je korišćeno i nekoliko hiljada godina nakon završetka kamenog doba. Primitivni bianshi evoluira u kamene oštrice i igle, koje počinju da se prave i od bambusa, drveta, kostiju, i kasnije bronze, gvožđa, srebra i zlata.

 bianshi kamen

  1. Sui Renshi – kineski Prometej: otkrio je vatru trenjem drveta. Prema arheološkim iskopinama, na jugu Kine u Yunnan provinciji pronađeni su tragovi karbonizovanih materijala pored fosilnih ostataka tzv. Yuanmou hominisa starih 1,7 miliona godina. Pronalazak vatre je ključan za razvoj herbalne medicine, za termalnu obradu herbalnih lekova, kao i za aktiviranje i povećanje efikasnosti određenih biljaka. Naravno, moksibustija (stimulacija akupunkturnih tačaka povišenom temperaturom iz pomoć moksa vune koja se pravi od biljke mokse tj. pelina) je direktno vezana za otkriće vatre.

  1. Shennong isprobava 100 biljaka – tradicionalni kineski lekovi obuhvataju razne vrste životinjskih, biljnih i mineralnih supstanci. Ipak, većinom su napravljeni od biljnih sastojaka. Shennong, kineski bog medicine i poljoprivrede, je po legendi, osnovao TKM kada je za jedan dan isprobao na sebi 100 biljaka, od kojih je 7 bilo otrovno. Shennong je, naime, car Yan, jedan od legendarnih predaka kineskog naroda.

  1. Yi Yin otkriva biljne esencije – Esencija je tip tradicionalnog kineskog leka koji se pravi kuvanjem različitih biljaka u vodi ili izdvajanjem njihovih lekovitih sastojaka. Legenda kaže da je esencije otkrio Yi Yin, premijer kralja Tanga iz Shang dinastije u 16. veku p.n.e. Yi Yin je bio kuvar i lekar koji je otkrio prve esencije zajedničkim kuvanjem različitih kulinarskih ukusa, kao što su cimet, đumbir, sladić, čičimak i božur. Otkriće biljnih esencija je od velikog istorijskog značaja. Biljke su se kombinovale i kuvale na odgovarajućoj temperaturi. Kombinovanje različitih medicinskih supstanci dovodi do nastanka teorije kompatibilnosti lekova. Nastanak biljnih esencija predstavlja početak kineske farmakologije.

MAGIJA I TKM

Ljudi u prvobitnim društvima veruju u božanstva, magiju i rituale. Rituale su obavljali šamani za koje se verovalo da imaju magičnu moć komunikacije sa božanstvima. Šamani su imali višestruku ulogu: divinacija, prinošenje žrtava, molitva za božju zaštitu, predviđanje nebeskih fenomena, medicinska praksa, itd.

Šamanizam u Kini nastaje tokom kasnog paleolita (8000. god. p.n.e.) i traje kroz Xia (2100. god. p.n.e. – 1600. god. p.n.e.), Shang (1600. god. p.n.e. – 1046. god. p.n.e.) i dinastiju Zapadni Zhou (1046. god. p.n.e – 771. god. p.n.e.) kada su šamani imali ulogu komuniciranja sa bogovima i lečenja pacijenata.

Razvoj kinekog pisma pokazuje blisku vezu između šamanizma i medicine. Hijeroglif za medicinu 医 Yi nekada je obuhvatao i radikal (deo kineskog hijeroglifa koji nosi semantičko značenje hijeroglifa) koji označava magiju 巫 Wu. Na iskopinama kravljih plećki i kornjačinih oklopa iz perioda 1300. god. p.n.e. – 256. god. p.n.e. može se pročitati da su kineski šamani lečili bolesnike kombinacijom tradicionalnih lekova i magijskih rituala. Šamanska praksa imala je 2 komponente: efikasan medicinski tretman, ali i psihološka podrška pacijentu.

Nastanak hijeroglifa za medicinu医 Yi: prvobitni (levi) hijeroglif se sastoji od gornjeg radikala Yi koji označava „medicinu“ i donjeg radikala Wu koji označava „magiju“. U današnjem hijeroglifu za medicinu 医 Yi više nema radikala Wu sa značenjem „magija“

HUANGDI NEIJING – „Medicinski kanon Žutog cara“: teorijska osnova TKM

Period Proleća i jeseni (770. god. p.n.e. – 476. god. p.n.e.) i period Zaraćenih država (475. god. p.n.e. – 221. god. p.n.e.) odlikuju se političkom nestabilnošću i čestim promenama vlasti. Na duhovnom planu, ovo je period procvata, pošto preovladava slobodna razmena misli i ideja – nastaje „stotinu škola mišljenja“ (mnoštvo filozofskih škola). Mnogo velikih mislilaca je putovalo kroz kineska prostranstva, predstavljajući svoje ideje o vlasti, kulturi, politici, književnosti, umetnosti i svakodnevnom životu. U to vreme nastaje i ovaj medicinski traktat. Ova riznica TKM sastoji se od 16 tomova i 162 poglavlja. To je kompilacija brojnih medicinskih knjiga, zapisa i studija bolesti.

Ključni koncept „Medicinskog kanona Žutog cara“ je koncept holizma. Najveći doprinos ove knjige bio je da se u empirijsku medicinu ubaci i filozofska teorija. Obezbedivši filozofsku i teoretsku strukturu kliničkoj praksi medicine, ovaj kanon je postigao status osnovnog klasika TKM. „Neijing Tu“ tj. „Mapa medicinskog kanona“ na alegorijski način prikazuje anatomiju unutrašnjih organa čovekovog tela, protok Qi (ći) energije kroz unutrašnje organe i doističku unutrašnju alhemiju.

 „Neijing Tu“, tj. „Mapa medicinskog kanona“

Mada ima sličnosti između zapadne anatomije i TKM, razlike su mnogo veće. Na primer, u TKM srce, osim što pumpa krv, takođe kontroliše i um. Jetra kontroliše emocije kao što su depresija i ljutnja, kao i skupljanje krvi u mišićima i zglobovima. Slezina je odgovorna za varenje i raspodelu hranljivih sastojaka i telesnih tečnosti kroz telo, kao i za regulisanje cirkulacije krvi i sprečavanje krvarenja. Bubrezi, osim što služe za izbacivanje urina, regulišu i rast, sazrevanje i reprodukciju. Ovakvi koncepti TKM nemaju paralela u zapadnoj medicini.

Jedna od osnovnih teorija TKM je teorija 5 elemenata. Ona klasifikuje organe i funkcije ljudskog tela u 5 glavnih kategorija: drvo, vatra, zemlja, metal i voda. Ima 5 zang (punih) organa (jetra, srce, slezina, pluća i bubrezi) i 5 fu (šupljih) organa koji su u paru sa 5 zang organa (žučna kesa, tanko crevo, želudac, debelo crevo i bešika). Svaki zang-fu par organa odgovara jednom elementu.

Pet elemenata

Čovek

Zang

Fu

Čula

Tkiva

Emocije

Glas

Puls

Drvo

Jetra

Žuč

Oko

Tetive

Ljutnja

Dranje

Aritmičan

Vatra

Srce

Tanko crevo

Jezik

Vene

Radost

Smeh

Ubrzan

Zemlja

Slezina

Želudac

Usta

Mišići

Žudnja

Pesma

Umeren

Metal

Pluća

Debelo crevo

Nos

Koža i kosa

Tuga

Plač

Usporen

Voda

Bubreg

Bešika

Uho

Kosti

Strah

Uzdah

Dubok

 Odnosi 5 elemenata i ljudskog tela

Zang-fu parovi organa čine jedan zajednički sistem, rade u paru da bi održali normalno funkcionisanje tela. Zang-fu parovi su vezani i za 5 čula (uši, oči, usta, nos, jezik), 5 tkiva (koža, mišići, tetive, kosti i krvni sudovi), 5 glasova (dranje, smeh, pevanje, plač i uzdah), 5 emocija (ljutnja, radost, žudnja, tuga i strah) i 5 pulseva (aritmičan, ubrzan, umeren, usporen i dubok). 5 elemenata se mogu međusobno stvarati i razgrađivati.

Organi tela funkcionišu u stanju fiziološke međuzavisnosti u kompleksnom holističkom sistemu. Bolest je posledica poremećaja harmonije celokupnog organizma. Poremećaj rada bilo kog organa utiče na celi sistem preko procesa povratne reakcije.

 KONCEPT QI-a (气)

Koncept Qi-a je neodvojivi deo TKM i Neijing-a i predstavlja bazu razumevanja života, bolesti i lečenja u TKM. TKM smatra da se Qi u ljudskom telu manifestuje na sledeće načine:

 1. Qi je osnovna životna sila čovečjeg tela. Ima nekoliko vrsti Qi-a. Urođeni Qi se nasleđuje od roditelja i prisutan je u embrionu još pre rođenja. Nakon rođenja, izvorni Qise udahnjuje čoveku iz vazduha, a putem pluća. Stečeni Qi se proizvodi u slezini i želucu transformacijom hranljivih sastojaka. Međudejstvom urođenog, izvornog i stečenog Qi-a nastaje suštinski Qi. Suštinski Qi pokreće materijalno i energetsko funkcionisanje zang i fu organa, čula, meridijana, krvi i telesnih tečnosti. Srce kontroliše pumpanje krvi, pluća – disanje, slezina – transformaciju, a želudac iskorišćenost stečenog Qi-a, bubrezi su sedište urođenog Qi-a, dok jetra kontroliše otpuštanje Qi-a. Qi je vitalna sila koja motiviše sve ove fiziološke funkcije.

 2. Kada imamo dovoljno Qi-a, vitalne funkcije tela su u ravnoteži. Kada su zalihe nedovoljne, fiziološke funkcije tela su oslabljene, što dovodi do generalnog ili lokalnog manjka Qi-a. Ovakva stanja se tretiraju metodama koje nadoknađuju telu Qi energiju.

 3. Kretanje Qi-a kroz telo mora biti balansirano i neprekidno. Kada postoji poremećaj Qi-a, mogu se pojavljivati različite bolesti. Kada uzlazni Qi nadvlada silazni, organizam zapada u bolesno stanje zvano „obrnuti tok Qi-a“. Kada silazni Qi nadvlada uzlazni, takvo stanje se naziva „pad Qi-a“. Obrnuti tok Qi-a koji se manifestuje kašljem, astmom, podrigivanjem i povraćanjem, leči se metodama pojačavanja silaznog Qi-a. Stanje pada Qi-a, kao što je prolapsa anusa ili unutrašnjih organa se tretira metodama koje pojačavaju uzlazni Qi. Svrha ovih tretmana je da normalizuju dinamiku Qi-a i ponovo uspostave relativnu ravnotežu između uzlaznog i silaznog, odnosno ulaznog i izlaznog Qi-a.

 Kada je cirkulacija Qi-a nesmetana, krv i telesne tečnosti protiču lagano i telo je u stanju optimalnog zdravlja. Kada je protok Qi-a blokiran, rezultujuće stanje se naziva „stagnacija Qi-a“, koja se manifestuje simptomima kao što su nedostatak daha, nadutost i bol. Stagnacija Qi-a se leči stimulisanjem protoka Qi-a i ponovnim uspostavljanjem stanja slobodnog toka Qi-a. Stagnacija Qi-a u dužem vremenskom periodu može da izazove stanja kao što su leukemija ili nagomilavanje i zastoj protoka telesnih tečnosti. Ovakva stanja se leče stimulacijom protoka Qi-a i krvi kako bi došlo do prekida zastoja cirkulacije i izbacivanja viška vlage iz organizma.

 KONCEPT HOLIZMA

 Koncept holizma, tj. ideja da svi aspekti kreacije formiraju jedinstvenu celinu i da njima upravljaju isti zakoni, je osnova tradicionalne kineske filozofije. Međusobna interakcija, među-vladanje, među-zavisnost, dinamička ravnoteža i uzajamna transformacija Yin-a i Yang-a, 2 primarne sile kosmosa, kao i stvarajući i razgrađujući ciklusi 5 elemenata – sve su to različiti vidovi holizma.

 Holizam se primenjuje na TKM na 2 osnovna polja. Prvo, organi, sistemi i funkcije tela se sagledavaju kao jedan nezavisni organski sistem. Drugo, patološke promene, dijagnoza i lečenje se tretiraju kao blisko povezane sa prirodnim silama, kao što su okruženje, klima i promene godišnjih doba. Holizam je osnova svih aspekata tradicionalne kineske medicine, uključujući fiziologiju, patologiju, dijagnozu, određivanje vrste bolesti, tretman i unapređenje zdravlja.