Letnja škola u Kini
16.7.2014. Ovo su prvi utisci našeg studenta Branislava Đorđevića, koji već godinu dana uči kineski jezik u Kineskom centru. On je preko Kineskog centra Megatrend univerziteta dobio stipendiju za letnju školu na Univerzitetu Tri klisure u gradu Yichang na jugu Kine. U Kini će boraviti ukupno četiri nedelje.
LETNJA ŠKOLA NA UNIVERZITETU “TRI KLISURE” (CTGU) : PRVI UTISCI O KINI
Put je započet kašnjenjem iz Beograda od skoro 2 sata. Leteo sam našom avio-kompanijom “Serbia Airways” do Abu Dhabija gde je trebalo nakon sat i po pauze da nastavim Etihadom do Chengdua u provinciji Sichuan. Već na aerodromu Nikola Tesla sam uvideo da me očekuju problemi sa prtljagom te sam od samog starta počeo sa “kampanjom” skretanja pažnje svima na taj problem. Po dolasku u Emirate žurio sam kako bih stigao na drugi let ali nisam propuštao nijednu priliku da napomenem odgovornima na boardingu kao i u avionu za moj prtljag. Stigao sam na let i do kraja dana sam bio na aerodromu u Chengdu, medjutim nikakvu povratnu informaciju nisam dobio u vezi moje torbe. Kako naravno nije doletela sa mnom, pretpostavio sam da je ostala na aerodromu u Abu Dhabiju te sam popunio nekakav obrazac za žalbe i izgubljeni prtljag. Uz pomoć jedne kineske porodice iz Mančestera sam im poručio da pošalju torbu sledećim letom sutradan u isto vreme. Po izlasku sa terminala sam odmah kupio “sim” karticu kako bih im javio i broj na koji mogu da me informišu u vezi torbe.
Prvobitan plan je bio da prenoćim u gradu i ujutru vozom nastavim do Yichanga u provinciji Hubei. Zbog novonastalih okolnosti odlučio sam da ostanem još jedan dan u Chengdu kako ne bih dodatno komplikovao svoju situaciju sa prtljagom.
Autobusom sam sa aerodroma otišao do centra grada i tamo nekako uspeo da pronadjem hotel. Treba napomenuti kako niko ne ume da govori ni jednu reč engleskog, a na recepciji su srećom imali tek jedinu osobu u sve tri smene koja zna nekoliko bitnih reči na engleskom.
Ujutru sam ustao rano i otišao da vidim pande koje su zastitni znak Čangdua i cele Kine. Bilo je fenomenalno. Na trenutak sam zaboravio sve neprijatnosti oko zagubljenog prtljaga.
Ah da, prtljag…Da skratim priču, ostao sam još 2 dana u istom gradu pre nego što sam nastavio put ka Yichangu. Srećom veče pred put su mi javili konačno da mogu da pokupim svoju torbu što sam odmah i učinio.
Po dolasku u Yichang dan kasnije kao da se sve iz korena promenilo. Prijateljska lica volontera su me ozarila osmesima čim sam izašao sa aerodroma i odjednom je sve ponovo bilo u redu. Čak i grad je manji i manje zagušljiv. Pružili su mi osnovne informacije o smeštaju i nastavi i odmah sam shvatio da sa kineskim neće biti problema jer imam predznanje a nivo kursa je osnovni. Pokazalo se narednih dana da je tako i bilo. Na kursu nas je osmoro – troje iz Rusije, dve Norvežanke, dve Korejke i ja. Svako ima svog volontera koji su zaduzeni za nas a medju njima je i jedan Nepalac koji studira tu. Internet slabo funkcioniše kada ga i pronadjemo ali generalno utisci su pozitivni što se CTGU-a tiče. Neki sajtovi su blokirani ali o tome ću drugi put. Ovo su moji prvi i najjači utisci, a do kraja Letnje škole ću se još javljati sa novim zanimljivim pričama.
Ah da, umalo da zaboravim najveći šok koji sam doživeo ovde: u restoranu posle mnogo objašnjavanja konačno poručim jelo i platim i kada sam seo za sto uredno mi donesu lonac sa vodom i začinima nekim, zapale vatru ispod i kažu “Prijatno, sve što ste poručili imate tamo za onim stolom.” 🙂 Ako ništa barem ću naučiti da kuvam i to za male pare jer ovde restorani nisu skupi. Pozdrav iz provincije Hubei i najmnogoljudnije zemlje na svetu.
